Манастири су одувек били, и јесу, духовни центри, културна средишта и народна зборишта. У Србији постоји велики број таквих центара, светих цркава и манастира, који, вековима већ, зраче божанском светлошћу. Један од таквих носилаца светлости је у Посавотамнави, манастир Каона. Настао је у 14-ом веку, а прва црква саграђена на овом месту датира из друге половине 11-ог века.

Народно предање каже да је ова светиња задужбина Иконије, сестре Милоша Обилића . Писане податке о изгледу старе манастирске с цркве не налазимо пре 1756-те године, што значи тек после њене обнове. Стара црква је била мала, зидана каменом, са веома малим прозорима (налик на пушкарнице) и покривена шиндром. Фрескопис који је рађен између 1756 - 1766 године, Турци су изболи копљима и наџацима. И данас се могу наћи комадићи малтера са обојеном глатком површином.

Садашња манастирска црква, посвећена Светом Архангелу Михаилу, подигнута је у византијском стилу, на темељима старе цркве 1892. године. Зидана је циглом на каменом темељу, у који су узидани сви споменици са монашког гробља које се налазило у манастирском кругу.*

Од две малене речице које опасују манастир, 1982. године направљен је рибњак.

У ћутњи и сведочењу воде, чудесне творевине Божје, огледа се сваког јутра светиња каонска у својој ненаметљивој лепоти.

У жељи да сачува лепи обичај постављања крстова на раскршћима, манастирско братство обнавља дотрајали дрвени крст у центру Каоне 1983. године.

У току топлих летњих дана, неретки манастирски гости време радо проводе у собрашици, коју је братство манастира пројектовало и подигло 1983. године. Велики округли сто, без предњег места, подсећа нас да смо сви заједно у истој борби и пре свега у љубави, једно у Христу Богу нашем.

Приликом постављања стубова собрашице, откривен је део старог зида из прошлих векова. Предвиђена су археолошка ископавања.

У подножју природног амфитеатра, налази се источник воде каонске, који је обновљен 1984. године и постављен ка истоку, уместо ка југу, како је до тада било. Посвећен је Источном Петку.

Анализом стручњака утврђено је да је ова вода, чија је температура увек 11 степени, једна од најквалитетнијих у Србији. Посебно је лековита за очи.

На зиду источника урађен је мозаик Господа Исуса Христа, Источника воде живе.

1984. године урађен је пројекат крстионице у ранохришћанском стилу, прве у Србији после седам векова, а по узору на крстионицу из Тебе Тесалијске. Радови су завршени следеће године, а свечано освећење извршила су три Епископа уз присуство великог броја свештеника, монаха и благочестивих хришћана.

Света тајна крштења обавља се потпуним погружењем у воду у крстоликом белом базену, што новокрштенима даје посебан осећај.

Манастир Каона данас доживљава свој највећи узлет, који прати благољепије-општа красота дома. У цркву је уведено подно грејање. Наши најпознатији иконописци Драган Марунић и Никола Лубардић ђакон, завршили су велики и важан посао-фрескописање цркве.

Сав дуборез у цркви: иконостас, улазна врата, певнице, тронове и остало радио је јеромонах Доротеј, сабрат манастира каонског.

У манастирској радионици израђују се свеће чистог воска, свих величина. Посебно су позна украсне славске свеће.

По потреби монаси раде ситоштампу.

Братство манастира каонског припрема про-јекат нове зграде, у којој ће бити смештене библиотека и ризница, и изложене иконе које су припадале иконос-тасу из 1766. године, богослужбене књиге ( од 1686. до 1855. године ) и други вредни сакрални експонати.

Архимандрит: Милутин (Кнежевић)

Игуман: Арсеније (Цветковић)

Телефон: 015 565 186 Fax: 015 565 100